Витомир Безјак дипломирао је шездесетих година на Музичкој академији у Загребу као један од најбољих студената. Живи боемски и сређије своја музичка дела док безуспешно тражи посао. Нико га не ангажује, напушта га и девојка, па он резигнирано прихвата посао учитеља клавира. Заљубљује се у богату удовицу, чијег сина подучава, а њезин отац приређује велику свадбу и упознаје га с многим утицајним људима. Безјаков живот радикално се мења: постаје познат, непрестано је на политичким састанцима, у делегацијама, на свечаним приредбама. Сада се очекује само његово велико дело, но он више није онај исти талентовани младић. Кад ипак заврши свој велики рад, на првој проби један члан оркестра га оптужује за плагијат